Результат поиска
Ссылка на статью:
Немыкина Е. А. Влияние императорской проблематики на монументальные росписи Сербии XIV в. на примере композиции "Небесный двор" в Успенской церкви монастыря Трескавац
// Вестник ПСТГУ.
Серия V:
Вопросы истории и теории христианского искусства.
2016.
Вып. 4 (24). С. 48-66.
DOI: 10.15382/sturV201624.48-66
Аннотация
Ключевые слова
Список литературы
Данные об авторе
Статья посвящена анализу иконографических особенностей фресковой композиции «Небесный двор» (ок. 1340 г.) Успенской церкви монастыря Трескавац в свете императорской тематики, активное обращение к которой характерно для монументальной живописи Сербского государства в XIV в. С кон. XIII в. Сербия вступает в новую фазу своего развития — наступает т.н. «имперский период» (кон. XIII в. — сер. XIV в.). Сербские правители значительно расширяют границы своей державы за счет завоеванных византийских владений. Область Македонии, где располагается монастырь Трескавац, была присоединена к Сербии королем Стефаном Душаном (1308–1355), ставшим ктитором живописного убранства Успенского храма. Период правления этого сильнейшего на тот момент государя на Балканах отмечен двумя важными историческими фактами: провозглашением сербского патриархата и венчанием Стефана Душана на царство. Оба события произошли без учета мнения Константинополя и даже вопреки ему. Усиление политических позиций Сербского государства в XIV в. и стремление Душана Сильного видеть свою страну на равных позициях с Византийской империей, а себя самого — с византийским василевсом выводит на первый план важную для искусства всего региона императорскую проблематику. В статье рассматривается гипотеза о роли влияния имперской идеи, захватившей Душана, на иконографию сцены «Небесного двора», которая к тому же не является единственным примером подобного рода, но существует в контексте других фресковых композиций, появившихся во многом благодаря государственной идеологии того времени.
средневековая монументальная живопись, иконография, «Небесный двор», Стефан Душан, монастырь Трескавац, императорская тематика, «Царский Деисус», Сербия, Византия, живопись Македонии
1. Бабик Б. Манастирот Трескавец со црквата Св. Успение Богородичино // Споменице за средновековната и поновата историjа на Македониjа. Скопjе, 1981. Т. IV. С. 37–52.
2. Бельтинг Х. Образ и культ. История образа до эпохи искусства. М.: Прогресс-Традиция, 2002.
3. Беляев Д. Ф. BYZANTINA: Очерки, материалы и заметки по византийским древностям. Кн. 1: Обзор главных частей Большого Дворца византийских царей. СПб.: Тип. Императорской Академии наук, 1891.
4. Васильев А. А. История Византийской империи. СПб.: Алетейя, 2013.
5. Грабар А. Император в византийском искусстве. М.: Научно-издательский центр «Ладомир», 2000.
6. Грозданов Ц. Из иконографиjе Марков манастира // Зограф. 1980. № 11. С. 83–93.
7. Грозданов Ц. Исус Христос — Цар над Царевите во живописот на охридската архиепископиjа од XV–XVII век // Прилози. 1999. МАНУ XXX 1–2. С. 333–357.
8. Грозданов Ц. Христос Цар, Богородица Царица, небесните сили и светите воини во живописот од XIV и од XV век во Трескавец // Културно наследство. 1988. № XII–XIII. С. 5–20.
9. Джурич В. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. М.: Индрик, 2000.
10. Ђуриић В. J. Три догађаjа у српскоj држави XIV века и њихов одjек у сликарству // Зборник за ликовне уметности. 1968. № 4. C. 66–115.
11. Жоливе-Леви К. Образ власти в искусстве Македонской династии. 867–1056 // Византийский временник. 1988. Т. 49. С. 143–161.
12. Метохит Т. На двору српског краља Милутина. Београд, Младост Турист Итака, 1998.
13. Миjовић П. Менолог. Београд, 1973.
14. Миjовић П. Царска иконографиjа у српскоj средњовековноj уметности // Старинар. 1968. № XVIII. С. 103–117.
15. Радовановић J. Jединство небеске и земаљске церкве у српском сликарству средњег века или ликови живых људи на фрескама и иконама средњег века // Зборник за ликовне уметности. 1964. № 20. Нови Сад. C. 47–68.
16. Радоjчић С. Минхенски српски псалтир // Зборник Филозофског факултета. 1963. Т. VII/1. С. 215–226.
17. Радоjчић С. Старо српско сликарство. Нови Сад: Академска књига, 2010.
18. Славева Л., Мошин В. Грамотите на Стефан Душан за манастирот Трескавец // Споменице за средновековната и поновата историjа на Македониjа. Скопjе. 1981. Т. IV. С. 55–67.
19. Смолчић-Макуљевић С. Манастир Трескавац у 15. веку и програм зидног сликарства наоса цркве Богородичиног Успења // Зборник Матице српске за ликовне уметности. 2009. № 37. С. 43–79.
20. Смолчић-Макуљевић С. Царски деисис и Небески двор у сликарству XIV века манастира Трескавац. Иконографски програм северне куполе припрате цркве Богородичног Успења // Трећа jугословенска конференциjа византолога. Крушевац 10–13. маj 2000. Студиjе и монографиjе / Л. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић, уред. Књ. 2. Београд, Крушевац, 2002. C. 463– 472.
21. Тодић Б., Чанак-Медић М. Манастир Дечани. Београд, Музеj у Приштини, 2005.
22. Харисиjадис М. Jедна не довољно обjашњена сцена у Минхенском псалтиру и његовоj београдскоj копиjи // Зборник за ликовне уметности. 1969. № 5. С. 75–86.
23. Цветковски С. Портрети византиjских и српских владара у манастиру Трескавцу // Зограф. 2006–2007. № 31. С. 153–167.
24. Ћирковић С. Моравска Србиjа у историjи српског народа // Моравска школа и њено доба. Београд, 1972. C. 101–110.
25. Чиркович С. История сербов. М., 2009.
26. Штаерман Е. М. Кризис античной культуры. М.: Наука, 1975.
27. Buchtal H. The Exaltation of David // Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. 1974. Vol. 37. P. 330–333.
28. Dagron G. Emperor and Priest. The Imperial Offi ce in Byzantium. Cambridge University Press, 2003.
29. Djurić V. I. L’art imper ial serbe: marques du statut imper ial et traits de prestige // Byzantium and Serbia in the 14th Century. National Hellenic Research Foundation. Institute for Byzantine Research. International Symposium 3 / E. Papadopulu, D. Dialety, ed. Athens, 1996. P. 23–56.
30. Freze A. Byzantine Octagon Domed Churches of the 11th Century and the Roman Imperial Architecture // Aktual'nye problemy teorii i istorii iskusstva / S. V. Mal'tseva, E. Iu. Staniukovich-Denisova, A. V. Zakharova, red. SPb., 2015. Vyp. 5. S. 277–286.
31. Magdalino M. Manuel Komnenos and the Great Palace // Byzantine and Modern Greek Studies. 1978. Vol. 4. Issue 1. R. 101–114.
32. Oikonomides N. Emperor of the Romans — Emperor of the Romania // Byzantium and Serbia in the 14th Century. National Hellenic Research Foundation. Institute For Byzantine Research. International Symposium 3 / E. Papadopulu, D. Dialety, ed. Athens, 1996. P. 121–128.
33. Piltz E. A portrait of a Palaiologian emperor // Vizantiiskii vremennik. 1998. T. 55. P. 222–226.
34. The Emperors House. Palaces from Augustus to the Age of Absolutism / M. Featherstone, J.-M. Spieser, G. Tanman, U. Wulf-Rheidt, ed. Berlin; Boston; Walter de Gruyter; GmbH, 2015.
35. Woodfi n W. T. The embodied icon. Liturgical vestments and sacramental power in Byzantium. Oxford University Press; N. Y., 2012.
36. Μαυροπούλου-Τσιούμη Χ. ≪Παρέστη η βασίλισσα εκ δεξιών σου≫. Βηζαντινo εικoνα στο Αρχαιολογικo μουσείο της Βεροίας // Μνείας χάριν. Tόμος στη μνήμη Μαίρης Σιγανίδου / Μ. Λιλιμπάκη-Ακαμάτη, Κ. Τσακάλου-Τζαναβάρη, έκδ. Θεσσαλονίκη, 1998. Σ. 141–160 / Per. s grech. M. V. Borodkina.
2. Бельтинг Х. Образ и культ. История образа до эпохи искусства. М.: Прогресс-Традиция, 2002.
3. Беляев Д. Ф. BYZANTINA: Очерки, материалы и заметки по византийским древностям. Кн. 1: Обзор главных частей Большого Дворца византийских царей. СПб.: Тип. Императорской Академии наук, 1891.
4. Васильев А. А. История Византийской империи. СПб.: Алетейя, 2013.
5. Грабар А. Император в византийском искусстве. М.: Научно-издательский центр «Ладомир», 2000.
6. Грозданов Ц. Из иконографиjе Марков манастира // Зограф. 1980. № 11. С. 83–93.
7. Грозданов Ц. Исус Христос — Цар над Царевите во живописот на охридската архиепископиjа од XV–XVII век // Прилози. 1999. МАНУ XXX 1–2. С. 333–357.
8. Грозданов Ц. Христос Цар, Богородица Царица, небесните сили и светите воини во живописот од XIV и од XV век во Трескавец // Културно наследство. 1988. № XII–XIII. С. 5–20.
9. Джурич В. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония. М.: Индрик, 2000.
10. Ђуриић В. J. Три догађаjа у српскоj држави XIV века и њихов одjек у сликарству // Зборник за ликовне уметности. 1968. № 4. C. 66–115.
11. Жоливе-Леви К. Образ власти в искусстве Македонской династии. 867–1056 // Византийский временник. 1988. Т. 49. С. 143–161.
12. Метохит Т. На двору српског краља Милутина. Београд, Младост Турист Итака, 1998.
13. Миjовић П. Менолог. Београд, 1973.
14. Миjовић П. Царска иконографиjа у српскоj средњовековноj уметности // Старинар. 1968. № XVIII. С. 103–117.
15. Радовановић J. Jединство небеске и земаљске церкве у српском сликарству средњег века или ликови живых људи на фрескама и иконама средњег века // Зборник за ликовне уметности. 1964. № 20. Нови Сад. C. 47–68.
16. Радоjчић С. Минхенски српски псалтир // Зборник Филозофског факултета. 1963. Т. VII/1. С. 215–226.
17. Радоjчић С. Старо српско сликарство. Нови Сад: Академска књига, 2010.
18. Славева Л., Мошин В. Грамотите на Стефан Душан за манастирот Трескавец // Споменице за средновековната и поновата историjа на Македониjа. Скопjе. 1981. Т. IV. С. 55–67.
19. Смолчић-Макуљевић С. Манастир Трескавац у 15. веку и програм зидног сликарства наоса цркве Богородичиног Успења // Зборник Матице српске за ликовне уметности. 2009. № 37. С. 43–79.
20. Смолчић-Макуљевић С. Царски деисис и Небески двор у сликарству XIV века манастира Трескавац. Иконографски програм северне куполе припрате цркве Богородичног Успења // Трећа jугословенска конференциjа византолога. Крушевац 10–13. маj 2000. Студиjе и монографиjе / Л. Максимовић, Н. Радошевић, Е. Радуловић, уред. Књ. 2. Београд, Крушевац, 2002. C. 463– 472.
21. Тодић Б., Чанак-Медић М. Манастир Дечани. Београд, Музеj у Приштини, 2005.
22. Харисиjадис М. Jедна не довољно обjашњена сцена у Минхенском псалтиру и његовоj београдскоj копиjи // Зборник за ликовне уметности. 1969. № 5. С. 75–86.
23. Цветковски С. Портрети византиjских и српских владара у манастиру Трескавцу // Зограф. 2006–2007. № 31. С. 153–167.
24. Ћирковић С. Моравска Србиjа у историjи српског народа // Моравска школа и њено доба. Београд, 1972. C. 101–110.
25. Чиркович С. История сербов. М., 2009.
26. Штаерман Е. М. Кризис античной культуры. М.: Наука, 1975.
27. Buchtal H. The Exaltation of David // Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. 1974. Vol. 37. P. 330–333.
28. Dagron G. Emperor and Priest. The Imperial Offi ce in Byzantium. Cambridge University Press, 2003.
29. Djurić V. I. L’art imper ial serbe: marques du statut imper ial et traits de prestige // Byzantium and Serbia in the 14th Century. National Hellenic Research Foundation. Institute for Byzantine Research. International Symposium 3 / E. Papadopulu, D. Dialety, ed. Athens, 1996. P. 23–56.
30. Freze A. Byzantine Octagon Domed Churches of the 11th Century and the Roman Imperial Architecture // Aktual'nye problemy teorii i istorii iskusstva / S. V. Mal'tseva, E. Iu. Staniukovich-Denisova, A. V. Zakharova, red. SPb., 2015. Vyp. 5. S. 277–286.
31. Magdalino M. Manuel Komnenos and the Great Palace // Byzantine and Modern Greek Studies. 1978. Vol. 4. Issue 1. R. 101–114.
32. Oikonomides N. Emperor of the Romans — Emperor of the Romania // Byzantium and Serbia in the 14th Century. National Hellenic Research Foundation. Institute For Byzantine Research. International Symposium 3 / E. Papadopulu, D. Dialety, ed. Athens, 1996. P. 121–128.
33. Piltz E. A portrait of a Palaiologian emperor // Vizantiiskii vremennik. 1998. T. 55. P. 222–226.
34. The Emperors House. Palaces from Augustus to the Age of Absolutism / M. Featherstone, J.-M. Spieser, G. Tanman, U. Wulf-Rheidt, ed. Berlin; Boston; Walter de Gruyter; GmbH, 2015.
35. Woodfi n W. T. The embodied icon. Liturgical vestments and sacramental power in Byzantium. Oxford University Press; N. Y., 2012.
36. Μαυροπούλου-Τσιούμη Χ. ≪Παρέστη η βασίλισσα εκ δεξιών σου≫. Βηζαντινo εικoνα στο Αρχαιολογικo μουσείο της Βεροίας // Μνείας χάριν. Tόμος στη μνήμη Μαίρης Σιγανίδου / Μ. Λιλιμπάκη-Ακαμάτη, Κ. Τσακάλου-Τζαναβάρη, έκδ. Θεσσαλονίκη, 1998. Σ. 141–160 / Per. s grech. M. V. Borodkina.
Немыкина Елена Александровна